Институт за словенску филологију
О институту
Институт за словенску филологију је наставно-научна јединица у саставу Одсека за пољску и класичну филологију Универзитета Адам Мицкјевич у Познању.
Главно подручје истраживачких интересовања института су студије које обухватају књижевност, језик и културу средњоевропског западно- и јужнословенског простора.
Институт сарађује с различитим институцијама, иницира и укључује се у организацију локалних догађаја нпр. у улози посредника међу културним институцијама из матичних земаља, подржавајући их својим знањем и искуством у тематским догађајима везаним за западнословенску и јужнословенску регију, уз шире схваћено балканско подручје. Институт годинама сарађује с дипломатским представницима јужнословенских држава и сваке године угости амбасадоре и чланове конзуларних мисија.
Институт за словенску филологију организује студије првог и другог степена на смеровима: бугарска, хрватска, српска и чешка филологија, полонистичко-славистичке студије и компаративне јужнословенске студије, јединствени смер балканистика и двогодишње магистарске студије на програму Balkan Studies који се одвија на енглеском језику.
Студенти учествују у настави посвећеној историји, књижевности, култури и језику одабране земље, а на лекторатима које држе изворни говорници развијају језичке и преводилачке компетенције.
Студенти имају могућност стипендијског путовања у стране академске центре (најчешће захваљујући програму Еразмус Плус). Могу искористити и прилику размене међу пољским универзитетима коју омогућује Програм мобилности студената (MOST).
Настава практичног знања језика одржава се у мултимедијалним слушаоницама и професионалној језичкој лабораторији, што даје студентима могућност усавршавања компетенције у оквиру језика за који се специјализирају.
Институт за словенску филологију организатор је двају важних фестивала: Poznan Slavic Fest(раније познат као Познањски фестивал словенске песме) и Balkan Film Fest. Сваке године се организују путовања студената на Балкан, за шта је задужен, између осталог, Научни кружок и тако се пружа прилика за упознавање културе и језика земље путем непосредног контакта са изворним говорницима.
Историја института
Традиције познањске славистике сежу у 1918. годину – то је датум оснивања Познањског универзитета. Први од отворених одсека био је Одсек за филозофију који је обухватао хуманистичке и природне науке. На новоотвореном универзитету радили су многи истакнути пољски слависти као што су: Тадеуш Лер-Сплавињски, Миколај Рудњицки или Хенрyк Улашин. Од 1925. године одсек је почео да се дели на уже специјализоване јединице, и између осталог је настао Одсек за хуманистику у чији је састав ушао Западнословенски институт.
Након Другог светског рата, 1949. године, на Познањском универзитету основана је Катедра за западнословенске књижевности чији се назив 1952. године мења у Катедру за словенске књижевности. Њен управник (до 1962.) био је Стефан Вртел-Вјерчињски. Катедра се 1965. године проширила за русистичку специјализацију и тиме се преобликовала у Катедру за руску филологију, а од 1969. Године у Институт за руску и словенску филологију. У његовој структури је, као Одсек за словенске језике и књижевности, до 1988. године постојала Катедра за словенске филологије. Управница катедре дуги низ година била је доц. др Халина Пањчик.
У периоду 1988–1996. Катедром за славистику руководио је проф. др Тадеуш Зданцевич. Од 1996. до 1999. године управник катедре био је проф. др Богдан Валчак. У октобру 1999. године дужност управника преузео је проф. др Богуслав Зјелињски.
Катедра за словенску филологију је одлуком Сената Универзитета Адам Мицкјевич од дана 30. јуна 2008. претворена у Институт за словенску филологију, којим до данас руководи проф. др Богуслав Зјелињски. Исте године дошло је и до селидбе института из Collegium Novum у Collegium Maius где се и данас налази његово седиште.
Истраживачки пројекти
Осим пригодних научних скупова, Институт за словенску филологију организатор је славистичких пољско-бугарских колоквијума (сваке друге године наизменично са Универзитетом Пајсија Хиландарца у Пловдиву) као и научног скупа Језик, књижевност и култура Словена некада и сада (сваких пет година). Осим тога запослени на институту су покретачи и сарадници истраживачког програма Словенски Пијемонт и, заједно са Историјским институтом УАМ и Collegium Europaeum Gnesnense УАМ, иницијатори интердисциплинарног програма Словенски свет. Сарађујемо и у другим међународним истраживачким програмима чији су организатори стране институције, нпр.: међународни хрватско-пољски пројекат под називом Јосип Јурај Штросмајер којим руководи проф. Станислав Маријановић са Свеучилишта у Осијеку (Хрватска) или истраживачки пројекта под насловом Роман на подручју бивше Југославије након 1990. године којим руководи проф. Миодраг Матицки са Универзитета у Београду (Србија), затим: Жене у друштвеном дискурсу Бугарске и Пољске – књижевност, уметност, медији, пројекат на ком ради проф. Гаља Симеонова-Конах. Позивамо вас да се упознате и са осталим пројектима који се остварују у оквиру института, посетом интернет-страница сарадника.
Структура института
На институту постоје следећи одсеци и катедра:
- Одсек за јужнословенске књижевности
управник: проф. др Богуслав Зјелињски – е-маил: zielbog@amu.edu.pl
- Одсек за западнословенске језике и књижевности
управник: проф. др Мјечислав Баловски – е-маил: balowski@amu.edu.pl
- Одсек за јужнословенске језике
управник: проф. др Мариола Валчак-Миколајчакова – е-маил: mawal@amu.edu.pl
- Одсек за компаративну лингвистику
управник: проф. др Анджеј Сјерадзки – е-маил: a.sier@amu.edu.pl
- Одсек за славистичку културологију
управник: проф. др Мажана Кучињска – е-маил: marzanna@amu.edu.pl
- Катедра за родне и транскултурне балканолошке студије
управник: проф. др Магдалена Кох – е-маил: mkoch@amu.edu.pl